Sve one koji jedva čekaju da se završi ova godina sigurno neće oduševiti informacija da će biti duža za jedan sekund.
Tako da, kada budete odbrojavali, moraćete da dođete do 11:59:60 pre nego što krenete sa skakanjem i čestitanjem.
Sekunde se dodaju kako bi se usled usporene Zemljine rotacije uskladili naši satovi.
Kada će tačno biti dodata ta sekunda zavisi od vremenske zone, ali je to obično u poslednjem minutu u godini.
Zemlje čiji satovi su vezani za koordinisano univerzalno vreme (UTC), odnosno više zemalja u Zapadnoj Africi, Velika Britanija, Irska i Island dodaće jedan sekund više svom odbrojavanju do ponoći za Novu godinu.
Francuska i Srbija koje se nalaze u zoni centralnoevropskog računanja vremena (UTC/GMT plus jedan) imaće duži prvi sat u Novoj godini, dodatni sekund će biti između 0.59 i 1.00 sat.
“Taj dodatni sekund ili interkalarni sekund dozvoljava da se usaglasi astronomsko neregularno vreme povezano sa kruženjem Zemlje sa skalom vremena, legalnom i izuzetno stabilnom, koju od 1967. godine određuju atomski satovi”, navela je danas u saopštenju Opservatorija u Parizu. Skala računanja vremena koja se koristi svuda u svetu i koja se nalazi na satovima zasniva se na atomskim časovnicima velike preciznosti.
Međutim “prirodno” ili “astronomsko” vreme koje je definisano kruženjem Zemlje oko Sunca i koje određuje protok dana i noći je neregularno.
Vrlo dugoročno planeta ima tendenciju usporavanja pod uticajem gravitacionog privlačenja Meseca i Sunca, čime se neprimetno produžavaju dani stanovnika Zemlje.
Zbog toga je vremena na vreme potrebno podesiti satove prema planetama, a kao referenca uzima se Koordinisano univerzalno vreme ili UTC.
U proseku svakih 18 meseci treba da vratimo satove jedan sekund unazad da bi osluškivali prirodu. To je već učinjeno 26 puta od 1972. godine.
Autor: N1
Foto: Pixabay